Aktuelnosti u prevenciji infekcija gornjih disajnih puteva su dobile na značaju naročito u prethodne dve godine, jer se opšta populacija susrela s apandemijom, tako da su se mere prevencije malo podigle. Međutim kod dece mere prevencije respiratornih infekcija moraju biti stalno na visikom nivou, jer se respiratorne infekcije vrlo lako (putem vazduha I direktno) I brzo prenose između dece u kolektivima. Svakodnevne mere prevencije infekcija gornjih disajnih puteva (sprečavanja pojave infekcije nosa, grla I uva) podrazumevaju redovno provetravanje prostorija, čišćenje radnih prostora više puta dnevno, kao I izbegavanja korišćenja igračaka I površina koje su sposobne da zadržavaju potencijalne prouzrokovače infekcija I alergija. Takođe deca moja usvojiti mere svakodnevne higijene ruku, usne duplje, nosa kao prvih potencijalnih mesta kontakta sa infektivnim agensom. Kod dece je prva mera odbrane na respiratorne infekcije sekrecija iz nosa, jer znamo da skoro sve infekcije ulaze kroz nosnu sluznicu I šire se dalje. Nosna je u početku odbrambena, jer sprečava zadržavanje I udisanje štetnih mikroorganizama u dublje disajne puteve, ali vremenom, ukoliko duže traje postaje dobra podloga za zadržavanje I razmnožavanje virusa I bakterija. To se svakako može sprečiti redovnom I pravilnom higijenom nosa, koja je najbitnija u kolektivima I nakon dolaska iz kolektiva. Kada govorimo o opštim merama u prevenciji zdravlja kod dece, najbitnija je redovna I pravovremena vakcinacija dece. Većina virusnih infekcija za koje postoje vaccine takođe ulaze kroz nazalnu sluznicu, ali pravovremena vakcinacija će sprečiti česte I komplikovane akutne infekcije gornjih disajnih puteva. Poslednjih godina od kako je uvedena antipneumokokna vakcina u redovnu vakcinaciju, broj dece sa ozbiljnim kliničkim slikama akutne upale srednjeg uva I otogenim kompolikacijama se značajno smanjio. Kombinacijom opštih mera (vakcinacija I proširena vakcinacija) I specifičnih (blagovremeni I preventivni pedijatrijski pregledi radi edukacije roditelja) su mere koje u značajnoj meri mogu smanjiti učestalost infekcija gornjih I donjih disajnih puteva kod dece. I na kraju veoma je bitno savetovati roditelje da svoju decu vakcinišu protiv Covida 19.
– Zašto su neka deca podložnija češćim respiratornim infekcijama?
Češće I ponavljane respiratorne infekcije se mogu javiti usled više različitih faktora. Najčešći razlog je kolektivni boravak gde zbog velikog broja dece dolazi do direktne komunikaacije između mališana od kojih su neki rezervoaari patogenih mikroorgaanizama. Što su deca mlađa to je njihov imuniloški system slabije razvijen jer prethodno nisu dolazili u kontakt sa patogenim prouzrokovačima, te se veoma često dešava da deca po polasku u kolektiv stalnu budu bolesna. Treći razlog kod velikog broja dece sun eke od hroničnih tegoba gornjih disajnih puteva kao što su uvećan treći krajnik, alergijski rhinitis ili sklonost ka opstrukcija disajnih puteva. Ta deca su češće bolesna jer imaju hronična stanja zbog kojih su podložnija češćim infekcijama, u odnosu na deca koja tome nisu sklona. Sledeći razlog je atopija ili sklonost ka alergijskim reakcijama. Deca koja su atopičari su skloni češćim respiratornim infekcijama, kao I produženom kašlju nakon infekcija.
– Da li su za lečenje respiratornih infekcija kod dece uvek potrebni antibiotici?
Lečenje respiratornih infekcija je individualno I zahteva apsolutno lekarski pristup. U zavisnosti od kliničke slike deteta lekar – pedijatar procenjuje da li su neophodne dopunske analize I koje. Ne treba na svoju ruku raditi bris nosa I ždrela ili analizu krvne slike I crp, jer se tumačenje analiza kombinuju sa klničkim nalazom. U slučaju da nalazi ukazuju na virusnu infekciju, antibiotici se apsolutno ne savetuju. Tada je najbitnija simptomatska terapija kojom ublažavate ili uklanjate simptome bolesti. Ako se sumnja ili potvrdi bakterijska infekcija, u tom slučaju će Vam Vaš lekar prepisati adekvatan antibiotic. Danas je u porastu zloupotreba antibiotika. Najveća greška kod upotrebe antibiotika kod suspektnih infekcija gornjih disajnih puteva što roditelji sami daju antibiotik (koji može biti neadekvatan), prekida se antibiotik kada je detetu bolje, I smatraju da antibiotic utiče na povišenu telesnu temepraturu. Neophodno je da Vam lekar prepoiše antibiotic iz sledećih razloga: određeni antibioitik je dobar za upalu uva ili grla ili pluća, ne deluju svi podjednako na određene regije, antibiotic se pije minimum 7 dana u zavisnosti od kliničkog nalaza, ponekad I duže daa ne bi došlo do povratka infekcije. Uz antibiotic se daje simptomatska terapija koja će smanjiti druge akutne tegobe kao što je bol, temnperatura, sekrecija …
– Kako se lečiti kada nisu potrebni antibiotici?
Ukoliko se radi o akutnim infekcijama gornjih disajnoh puteva, treba znati da sve infekcije polaze od nosa. Ukoliko se radi o običnoj prehlaadi dovoljna aje toaleta nosa sprejevima morske vode I izduvavanjem nosa, uz analgoantipiretik ukiliko je prati povišena telesna temperature. Apsolutno je zabranjeno korišćenje vazokonstriktornih kapi za nos kod dece ispod 2 godine, ali I kod starije bez konsultacije lekara. Sve druge virusne infekcije zahtevaju pregled pedijatra radi savetovanja simptomatske terapije.
– Pd dečijim uzrastom se smatraju dvi do 18 godina, koji uzrast je najpodložniji
respiratornim infekcijama?
Mi na Institutu za majku I dete lečimo decu do navršenih 18 godina, ali definitivno su mlađi uzrasti od 2-5 godine najpodložniji akutnim respiratornim infekcijama.
– Do kog uzrasta dete ne bi trebalo puštati u kolektiv?
Socijalizacija dece u kolektivima je veoma bitna, kao I na kraju kontakt sa pojedinim prozrokovačima potencijalnih infekcija. Ali ukoliko je dete često bolesno to je praktično neizvodljivo. Ukoliko postoji mogućnost I dete je dobrog imuniteta može poći sa 18 ili 24 meseci u kolektiv. Ukoliko se povremeno razboljeva, a roditelji su u mogućnosti onda se može probati sa kombinovanim prsitupom od 3 dana vrtića I dva dana uz vikend kod kuće. Ukoliko je dete često bolesno, treba proveriti ostale moguće faaktore zbog čega se ponavljaju respiratorne infekcije I eventualno pomeriti polazak u kolektiv do 3 godine.